Put ka sreci . . .
Jos jedan vikend , jos jedno putovanje u neki drugi grad , . . . Pokusavam da pobegnem od surove realnosti , svaki dan je isti , ali mi smo ti koji si grade put do srece , iskrene , prave , ciste srece ! Kao sto rekoh krenula sam u drugi grad , sto dalje od ovih poznatih lica , koja samo gledaju kako da te povrede . Ulazim u bus , stavljam sluske na usi i prepustam se svim carima prirode . Mozda sam luda , a mozda mi samo treba iskreni zagrljaj pun ljubavi , ali ja na nebu vidim oblake kako se grle , vidim ptice na granama jedna do druge . . . Uhhh tako boli , imala sam sve , a sad , hmm nista drugo do moje jedine ljubavi koja me nece izdati MUZIKA . Mogla bih vam danima o muzici pisati , ali . . . to je druga prica . Stigla sam na stanicu , stigla sam u zeljeni grad , da tako je dobar osecaj kada te niko ne poznaje , niko te cak ni ne gleda . Prolazim ulicama , srusene zgrade , kuce , sve to izgleda tako tuzno , a u istom trenu i tako carobno , tako JAKO . . . koliko li samo ima prica u svakom kutku bar jedene te srusene , napustene , zarasle u korov , kuce . Iako sam u nepoznatom gradu , nemam osecaj one usamljenosti i tuge , bas naprotiv ispunjena sam nekom nadom , zeljom , da promenim nesto , pa makar to za svet bila nebitna stvar , . . .
Moramo se potruditi ako zelimo da ostvarimo svoje snove , sve je na nama , niko nam ne moze govoriti sta treba uraditi , mi to sami najbolje znamo !